Blog

Wed, 06/12/2017 - 4:33pm katarina
U svakom od nas postoji dete koje veruje u čuda. To dete se nada i priželjkuje jedno čudo svake noći kada pogleda u nebo - u taj čarobni prostor ispunjen beskonačnim brojem zvezda - i razmišlja koju bi želeo da poseti u snovima ove noći. Neki od nas, uprkos svojim godinama, još uvek tajno veruju u bajke, patuljke i vile. Mi smo, verovali ili ne,... opširnije
Fri, 07/07/2017 - 8:58am katarina
Nakon nekog vremena, godina, možda čak i života, istraživanja svoje svesnosti, svog srca i duše, čovek dodje na neko bezimeno mesto unutar sebe. To zapravo nije ni mesto, ni osoba, ni stvar, ni trenutak u vremenu. To nešto bezimeno je istovremeno punoća i praznina…život koji još uvek nije proživljen, iskustvo koje se nije desilo, žudnje koje su... opširnije
Mon, 23/01/2017 - 11:01am katarina
Prošla godina kao da se prelila u ovu novu, 2017. Plodovi raznih izbora, kako ličnih tako i kolektivnih, sazrevaju i manifestuju se sad u januaru. Tako da baš ovi dani ne izgledaju, bar meni, kao neki početak, već više kao kraj krajeva. Razmišljam o mom komšiji koji je pre par nedelja napustio telo nakon relativno kratke bolesti…kancer.... opširnije
Sat, 29/10/2016 - 4:41pm katarina
Jedna od naizgled najlogičnijih i najjednostavnijih stvari je voleti sebe. Srce, da bi funkcinisalo i snabdevalo sve organe hranljivim sastojcima i kiseonikom putem krvi, mora prvo da tu istu krv da sebi. Inteligencija naše majke prirode i njene organizacije života su prosto genijalne. Medjutim, svi i suviše dobro znamo da stvari nisu baš tako... opširnije
Sat, 30/07/2016 - 7:58pm katarina
Svega par “kolena” unazad, u vreme kada su naše bake i deke bili deca, nije bilo retko i neobično imati u selu bar po jednu vidaricu. Bile su to najčešće žene koje su svoje znanje primile usmenim i praktičnim putem od svojih majki i baka.
Mon, 25/01/2016 - 4:41pm katarina
Tamno sivi, teški i gusti oblaci se polako nadvijaju iznad mene. Ležeći na pesku posmatram pticu, visoko na nebu, kako svojim krilima lagano dodiruje oblake. Izgleda kao da klizi po nebu, prvo u krugovima, a potom krivudavo krstareći kreće se dalje ka svom cilju. Pitam se da li uopšte zna kuda leti, pitam se da li je to uopšte važno ptici u ovom... opširnije
Sat, 12/12/2015 - 12:36am katarina
Uprkos obilnoj kiši koja je oprala visoravan Goiås prošle noći, osvanulo je sunčano i sveže jutro. Vazduh je ispunjen delikatnim, a opet tako jasnim i prodirućim cvrkutom ptica koje preleću preko plave pozadine prostranog neba, da bi potom zaronile u bujne krošnje tropske šume.
Sun, 22/11/2015 - 1:30pm katarina
Tako je tiho u Abadianiji ovog subotnjeg popodneva. Povremeno čujem cvrkut ptica, čija pesma pozove moj pogled ka prozoru. Tu ispred nalazi se nalazi krošnja drveta ukrašena nezrelim plodovima manga, koji se tako nečujno ljuljuškaju na blagom povetarcu. Sve je ovde u službi Božanskog, meditacije i pronalaženja unutrašnje tišine. Srce u ljubavi je... opširnije
Mon, 19/10/2015 - 3:53am katarina
Sunce izlazi i zalazi svakog dana. Talasi dolaze i odlaze, morske mene smenjuju. A takodje i naš sopstveni život: menja se, preseljava sa jednog mesto na drugo; neki ljudi dolaze, a neki odlaze iz našeg života. Naš um se menja, struktura uverenja (što i nije uvek tako loša stvar), ono što nam se svidja i što nam se ne svidja podložno je promeni.... opširnije
Sat, 19/09/2015 - 8:54am katarina
Da li ste ikada razmišljali šta je to što nas pokreće posle najvećeg gubitka, pada ili razočarenja? Šta je to što nas, i posle izdaje, pronevere i povrede ponovo pokreće u susret ka drugim ljudima? Paradoksalno, naša urodjena potreba za kontaktom, potreba da završimo u nekom, u nečijim očima, u nečijoj koži, u nečijim mislima.

Pages